ZAŠTO SILIKATNE BOJE

Silikatne boje od neiskvarenih prirodnih proizvoda u bio–talasu izbile  su u prvi plan. Silikatne boje odnosno mineralni materijali za nanošenje sa vodenim staklom kao vezivnim sredstvom su ipak i hemijski proizvodi, koji kao svi proizvodi, imaju svoje prednosti i nedostatke.

Tako gledano svi materijali za nanošenje su hemijski proizvodi

-         pošto se proizvode isključivo u hemijskim pogonima

-         -pošto se nakon aplikacije na zidu odvija hemijska reakcija, ili s podlogom ili s vazduhom.

-      

Vezivo sredstvo za pigmente silikatnih boja je kalijumovo vodeno staklo, iz koga se putem CO₂ obrazuju kalijum carbonat i silicijumna kiselina. Silicijumna kiselina se kondenzuje u veća jedinjenja, najpre u amorfni silikagel (staklasti) koji sadrži veliku količinu vode, koji vremenom gubi vodu, što dovodi do beljenja( jača refleksija). Osim toga se na granicama zone pigmenata i punilaca obnrazuju silikatne tvorevine. Sličan hemijski postupak nalazimo kod krečnjačkih nanosa.

Često se prilikom renoviranja starih zgrada želi i verzija u boji.Upravo se u ovom sektoru u prošlosti mnogo grešilo,jer kao što se moraju uzeti u obzir druge mere, tako se i materijal za premaz mora prilagoditi fizičkim osobinama podloge,da ne bi došlo do štete.

Osim toga materijal za nanošenje mora biti postojan na vremenske uticaje.

Bitan kriterijum za optičku funkiju jednog premaza, jeste svetlosna verodostojnost tonova boje.

Neorganski pigmenti su se pokazali najboljim za fasade. Za trajnost i dugotrajni optički utisak svakako da je od velikog značaja UV-postojanost. I ode se pokazalo da na mineralna veziva (vodeno staklo) ne utiču UV- zraci.

Pored fizičke i hemijske postojanosti za negu spomenika posebno je važno i optičko dejstvo ( efekat ). Pošto se kod nege spomenika polazi od prvobitnog optičkog utiska, ovi premazi se uvek upoređuju sa krečnim bojama koje su korišćene u srednjem veku.

Pokazalo se na žalost da prilikom upotrebe istih neorganskih pogmenata u različitim vezivim sredstvima mogu da se jave različiti optički efekti. Tako prilikom primene organskih vezivih sredstava posebno trpi brilijantnost ovih neorganskih pigmenata, tako da se u načelu prilikom premazivanja zgrada koje su zaštićene kao spomenici koriste silikatno, t.j. mineralno vezani sistemi, pošto su ovi najbliži izgledu kreča,ali poseduju znatno veću hemijsku stabilnost. prilikom rada sa silikatnim bojama trba obratiti pažnju na odgovarajuća zanatska pravila.

Moguće je izrađivati providne i pokrivajuće premaze već prema željenom optičkom dejstvu.

Kod održavanja spomenika prednost se kao i ranije daje takozvanim dvokomponentnim silikatnim bojama, pošto su po izgledu najsličnije krečnjačkim bojama.

Kao čisto mineralni sistemi boja, ove čisto silikatne boje treba obavezno impregnirati na podlogama koje su osetljive na vlagu.

Često se koriste takozvane disperzione silikatne boje, pošto njihova relativno laka obrada iziskuje manje zanatskog rada i znanja.

Na tržištu se zato nalazi veliki broj ovih proizvoda i svi odgovaraju DIN-normi 18 363, deo C, odeljak 10.2.6.doduše pri tome još nikad nije utvrđeno da li se tražena 5%-tna disperzija odnosi na sadržaj suve materije ili na stanje isporuke.

Ova činjenica je odgovorna i za to što je kvalitet ovih jednokomponentnih organo-silikatnih boja tako različit.

Nije lako organski deo u suvom stanju držati ispod 5 % i toje razlog što mnogi proizvođači svojim proizvodima dodaju znatno veći disperzioni sadrzaj.

Drugi razlogzašto se disperzioni udeo tako visoko drži jeste što (mnogi) neki proizvođači hidrofilni dodatak dodaju već boji da bi poboljšali zaštitu od vlage.

Vodeno staklo reaguje sa CO₂ iz vazduha isto kao kreč i u zavisnosti od vremena i debljine nanetih slojeva prođe najmanje 2-4 nedelje dok se završi ova hemiska reakcija i veže boja.

Hidrofobnim dodatkom ometena je hemijska veza između premaza boje i podloge(ugradnja kristala između premaza i podloge),tako da su proizvođači upućeni na to da disperzioni udeo ( sadržaj) povećaju, da bi postigli fizičku vezu umesto hemijske.

.

Poznatoje da je termički koeficijent širenja disperzije 10 do 20 puta viši, nego kod mineralnih materijala a kod nižih temperatura, takav premaz se više skuplja od mineralnog. Posledice su često primećene izbočine u premazu a na takvim mestima kiša može prodreti u boju, što pri maloj propustljivosti pare može izazvati dodatne štete u malteru.

Premazi sa višim disperzionim udelom kao i čisto disperzioni premazi prljaju se znatno brže od mineralnih.

Pošto pri sunčevom zračenju dolazi do izvesnog mekšanja veštačke smole, pri čemu prašina i čađ mogu da prodru u omekšami premaz (da se stope) i da dovedu do velikog prljanja.

Osim toga deluju organosilikatni premazi sa većim organskim sadržajem u odnosu na mineralne sa manjim organskim sadržajem, optički neuglednije.

Usled hemijskih osobina vodenog stakla silikatne boje isto kao i krečne boje mogu da propuštaju gas i vlagu, pri čemu su silikatne boje neosetljivije prema opterećenjima okoline.

Nažalost podloga je napadnuta kišom koja prolazi kroz silikatne boje, i to je razlog, zašto silikatne premaze treba naknadno hidrofobirati. Naknadno hidrofobiranje ima prednost, zato što se ne hidrofobira samo premaz, već i 2 do 3 milimetra podloge, pa tako ako eventualno nastanu male pukotine kišnica ne može da prodre u njih.

POnekad izražena bojazan da ovo naknadno hidrofobiranje utiče na to da tonovi boja budu tupi i zamrljani i da eventualno mogu dovesti do belih (potaša) ispraškavanja, mogu se svesti jedino na loš izbor sredstva za hidrofobiranje.

Što se tiče tvrdnji da se silikatni premazi mogu ispraškavati, treba reći sledeće

1.      -Silikatne boje moraju se brižljivo i stručno prerađivati

2.      -Silikatne boje postavljaju veće zahteve na podlogu odnosno obradu podloge od disperzionih boja.

3.      -Silikatne boje veoma mnogo propuštaju vodenu paru i upijaju vodu. Usled toga je neophodno gore pomenuto naknadno hidrofobiranje.

Samo ukoliko se ne obrati pažnja na ove tačke, mogu nastati štete odnosno ispraškavanja.

Naravno da je jedna takva upotreba materijala i takvo ulaganje rada skuplje i da iziskuje više vremena od materijala koji se obrađuju ’’bez problema’’ ali ipak još uvek ima ljudi, koji boljem kvalitetnijem proizvodu aa većem trošku daju prednost.